Онлайн библиотека PLAM.RU


[150] Chapter II. The 16th and 17th of July

[151] I had arrived at Styles on the 5th of July. I come now to the events of the 16th and 17th of that month. For the convenience of the reader I will recapitulate the incidents of those days in as exact a manner as possible. They were elicited subsequently at the trial by a process of long and tedious cross-examinations.

[152] I received a letter from Evelyn Howard a couple of days after her departure, telling me she was working as a nurse at the big hospital in Middlingham, a manufacturing town some fifteen miles away, and begging me to let her know if Mrs. Inglethorp should show any wish to be reconciled.

[153] The only fly in the ointment of my peaceful days was Mrs. Cavendish's extraordinary, and, for my part, unaccountable preference for the society of Dr. Bauerstein. What she saw in the man I cannot imagine, but she was always asking him up to the house, and often went off for long expeditions with him. I must confess that I was quite unable to see his attraction.

[154] The 16th of July fell on a Monday. It was a day of turmoil. The famous bazaar had taken place on Saturday, and an entertainment, in connection with the same charity, at which Mrs. Inglethorp was to recite a War poem, was to be held that night. We were all busy during the morning arranging and decorating the Hall in the village where it was to take place. We had a late luncheon and spent the afternoon resting in the garden. I noticed that John's manner was somewhat unusual. He seemed very excited and restless.

[155] After tea, Mrs. Inglethorp went to lie down to rest before her efforts in the evening and I challenged Mary Cavendish to a single at tennis.

[156] About a quarter to seven, Mrs. Inglethorp called us that we should be late as supper was early that night. We had rather a scramble to get ready in time; and before the meal was over the motor was waiting at the door.

[157] The entertainment was a great success, Mrs. Inglethorp's recitation receiving tremendous applause. There were also some tableaux in which Cynthia took part. She did not return with us, having been asked to a supper party, and to remain the night with some friends who had been acting with her in the tableaux.

[158] The following morning, Mrs. Inglethorp stayed in bed to breakfast, as she was rather overtired; but she appeared in her briskest mood about 12.30, and swept Lawrence and myself off to a luncheon party.

[159] "Such a charming invitation from Mrs. Rolleston. Lady Tadminster's sister, you know. The Rollestons came over with the Conqueror[6] - one of our oldest families."

[160] Mary had excused herself on the plea of an engagement with Dr. Bauerstein.

[161] We had a pleasant luncheon, and as we drove away Lawrence suggested that we should return by Tadminster, which was barely a mile out of our way, and pay a visit to Cynthia in her dispensary. Mrs. Inglethorp replied that this was an excellent idea, but as she had several letters to write she would drop us there, and we could come back with Cynthia in the pony-trap.

[162] We were detained under suspicion by the hospital porter, until Cynthia appeared to vouch for us, looking very cool and sweet in her long white overall. She took us up to her sanctum, and introduced us to her fellow dispenser, a rather awe-inspiring individual, whom Cynthia cheerily addressed as "Nibs[7]."

[163] "What a lot of bottles!" I exclaimed, as my eye travelled round the small room. "Do you really know what's in them all?"

[164] "Say something original," groaned Cynthia. "Every single person who comes up here says that. We are really thinking of bestowing a prize on the first individual who does *NOT say: 'What a lot of bottles!' And I know the next thing you're going to say is: 'How many people have you poisoned?' "

[165] I pleaded guilty with a laugh.

[166] "If you people only knew how fatally easy it is to poison some one by mistake, you wouldn't joke about it. Come on, let's have tea. We've got all sorts of secret stories in that cupboard. No, Lawrence-that's the poison cupboard. The big cupboard-that's right."

[167] We had a very cheery tea, and assisted Cynthia to wash up afterwards. We had just put away the last tea-spoon when a knock came at the door. The countenances of Cynthia and Nibs were suddenly petrified into a stern and forbidding expression.

[168] "Come in," said Cynthia, in a sharp professional tone.

[169] A young and rather scared looking nurse appeared with a bottle which she proffered to Nibs, who waved her towards Cynthia with the somewhat enigmatical remark:

[170] "_I_'m not really here to-day."

[171] Cynthia took the bottle and examined it with the severity of a judge.

[172] "This should have been sent up this morning."

[173] "Sister is very sorry. She forgot."

[174] "Sister should read the rules outside the door."

[175] I gathered from the little nurse's expression that there was not the least likelihood of her having the hardihood to retail this message to the dreaded "Sister".

[176] "So now it can't be done until to-morrow," finished Cynthia.

[177] "Don't you think you could possibly let us have it to-night?"

[178] "Well," said Cynthia graciously, "we are very busy, but if we have time it shall be done."

[179] The little nurse withdrew, and Cynthia promptly took a jar from the shelf, refilled the bottle, and placed it on the table outside the door.

[180] I laughed.

"Discipline must be maintained?"

[181] "Exactly. Come out on our little balcony. You can see all the outside wards there."

[182] I followed Cynthia and her friend and they pointed out the different wards to me. Lawrence remained behind, but after a few moments Cynthia called to him over her shoulder to come and join us. Then she looked at her watch.

[183] "Nothing more to do, Nibs?"

"No."

[184] "All right. Then we can lock up and go."

[185] I had seen Lawrence in quite a different light that afternoon. Compared to John, he was an astoundingly difficult person to get to know. He was the opposite of his brother in almost every respect, being unusually shy and reserved. Yet he had a certain charm of manner, and I fancied that, if one really knew him well, one could have a deep affection for him. I had always fancied that his manner to Cynthia was rather constrained, and that she on her side was inclined to be shy of him. But they were both gay enough this afternoon, and chatted together like a couple of children.

[186] As we drove through the village, I remembered that I wanted some stamps, so accordingly we pulled up at the post office.

[187] As I came out again, I cannoned into a little man who was just entering. I drew aside and apologised, when suddenly, with a loud exclamation, he clasped me in his arms and kissed me warmly.

[188] "Mon ami[8] Hastings!" he cried. "It is indeed mon ami Hastings!"

[189] "Poirot!" I exclaimed.

I turned to the pony-trap.

"This is a very pleasant meeting for me, Miss Cynthia. This is my old friend, Monsieur Poirot, whom I have not seen for years."

[190] "Oh, we know Monsieur Poirot," said Cynthia gaily. "But I had no idea he was a friend of yours."

[191] "Yes, indeed," said Poirot seriously. "I know Mademoiselle Cynthia. It is by the charity of that good Mrs. Inglethorp that I am here." Then, as I looked at him inquiringly: "Yes, my friend, she had kindly extended hospitality to seven of my countrypeople who, alas, are refugees from their native land. We Belgians will always remember her with gratitude."

[192] Poirot was an extraordinary looking little man. He was hardly more than five feet, four inches, but carried himself with great dignity. His head was exactly the shape of an egg, and he always perched it a little on one side. His moustache was very stiff and military. The neatness of his attire was almost incredible. I believe a speck of dust would have caused him more pain than a bullet wound. Yet this quaint dandyfied little man who, I was sorry to see, now limped badly, had been in his time one of the most celebrated members of the Belgian police. As a detective, his flair had been extraordinary, and he had achieved triumphs by unravelling some of the most baffling cases of the day.

[193] He pointed out to me the little house inhabited by him and his fellow Belgians, and I promised to go and see him at an early date. Then he raised his hat with a flourish to Cynthia, and we drove away.

[194] "He's a dear little man," said Cynthia. "I'd no idea you knew him."

[195] "You've been entertaining a celebrity unawares," I replied.

And, for the rest of the way home, I recited to them the various exploits and triumphs of Hercule Poirot.

[196] We arrived back in a very cheerful mood. As we entered the hall, Mrs. Inglethorp came out of her boudoir. She looked flushed and upset.

[197] "Oh, it's you," she said.

[198] "Is there anything the matter, Aunt Emily?" asked Cynthia.

[199] "Certainly not," said Mrs. Inglethorp sharply. "What should there be?" Then catching sight of Dorcas, the parlourmaid, going into the dining-room, she called to her to bring some stamps into the boudoir.

[200] "Yes, m'm[9]." The old servant hesitated, then added diffidently: "Don't you think, m'm, you'd better get to bed? You're looking very tired."

[201] "Perhaps you're right, Dorcas-yes-no-not now. I've some letters I must finish by post-time. Have you lighted the fire in my room as I told you?"

"Yes, m'm."

[202] "Then I'll go to bed directly after supper."

[203] She went into the boudoir again, and Cynthia stared after her.

[204] "Goodness gracious! I wonder what's up?" she said to Lawrence.

[205] He did not seem to have heard her, for without a word he turned on his heel and went out of the house.

[206] I suggested a quick game of tennis before supper and, Cynthia agreeing, I ran upstairs to fetch my racquet.

[207] Mrs. Cavendish was coming down the stairs. It may have been my fancy, but she, too, was looking odd and disturbed.

[208] "Had a good walk with Dr. Bauerstein?" I asked, trying to appear as indifferent as I could.

[209] "I didn't go," she replied abruptly. "Where is Mrs. Inglethorp?"

[210] "In the boudoir."

[211] Her hand clenched itself on the banisters, then she seemed to nerve herself for some encounter, and went rapidly past me down the stairs across the hall to the boudoir, the door of which she shut behind her.

[212] As I ran out to the tennis court a few moments later, I had to pass the open boudoir window, and was unable to help overhearing the following scrap of dialogue. Mary Cavendish was saying in the voice of a woman desperately controlling herself:

[213] "Then you won't show it to me?"

[214] To which Mrs. Inglethorp replied:

"My dear Mary, it has nothing to do with that matter."

[215] "Then show it to me."

[216] "I tell you it is not what you imagine. It does not concern you in the least."

[217] To which Mary Cavendish replied, with a rising bitterness:

"Of course, I might have known you would shield him."

[218] Cynthia was waiting for me, and greeted me eagerly with:

[219] "I say! There's been the most awful row! I've got it all out of Dorcas."

[220] "What kind of a row?"

[221] "Between Aunt Emily and *HIM. I do hope she's found him out at last!"

[222] "Was Dorcas there, then?"

[223] "Of course not. She 'happened to be near the door'. It was a real old bust-up. I do wish I knew what it was all about."

[224] I thought of Mrs. Raikes's gipsy face, and Evelyn Howard's warnings, but wisely decided to hold my peace, whilst Cynthia exhausted every possible hypothesis, and cheerfully hoped, "Aunt Emily will send him away, and will never speak to him again."

[225] I was anxious to get hold of John, but he was nowhere to be seen. Evidently something very momentous had occurred that afternoon. I tried to forget the few words I had overheard; but, do what I would, I could not dismiss them altogether from my mind. What was Mary Cavendish's concern in the matter?

[226] Mr. Inglethorp was in the drawing-room when I came down to supper. His face was impassive as ever, and the strange unreality of the man struck me afresh.

[227] Mrs. Inglethorp came down last. She still looked agitated, and during the meal there was a somewhat constrained silence. Inglethorp was unusually quiet. As a rule, he surrounded his wife with little attentions, placing a cushion at her back, and altogether playing the part of the devoted husband. Immediately after supper, Mrs. Inglethorp retired to her boudoir again.

[228] "Send my coffee in here, Mary," she called. "I've just five minutes to catch the post."

[229] Cynthia and I went and sat by the open window in the drawing-room. Mary Cavendish brought our coffee to us. She seemed excited.

[230] "Do you young people want lights, or do you enjoy the twilight?" she asked. "Will you take Mrs. Inglethorp her coffee, Cynthia? I will pour it out."

[231] "Do not trouble, Mary," said Inglethorp. "I will take it to Emily." He poured it out, and went out of the room carrying it carefully.

[232] Lawrence followed him, and Mrs. Cavendish sat down by us.

[233] We three sat for some time in silence. It was a glorious night, hot and still. Mrs. Cavendish fanned herself gently with a palm leaf.

[234] "It's almost too hot," she murmured. "We shall have a thunderstorm."

[235] Alas, that these harmonious moments can never endure! My paradise was rudely shattered by the sound of a well known, and heartily disliked, voice in the hall.

[236] "Dr. Bauerstein!" exclaimed Cynthia. "What a funny time to come."

[237] I glanced jealously at Mary Cavendish, but she seemed quite undisturbed, the delicate pallor of her cheeks did not vary.

[238] In a few moments, Alfred Inglethorp had ushered the doctor in, the latter laughing, and protesting that he was in no fit state for a drawing-room. In truth, he presented a sorry spectacle, being literally plastered with mud.

[239] "What have you been doing, doctor?" cried Mrs. Cavendish.

[240] "I must make my apologies," said the doctor. "I did not really mean to come in, but Mr. Inglethorp insisted."

[241] "Well, Bauerstein, you are in a plight," said John, strolling in from the hall. "Have some coffee, and tell us what you have been up to."

[242] "Thank you, I will." He laughed rather ruefully, as he described how he had discovered a very rare species of fern in an inaccessible place, and in his efforts to obtain it had lost his footing, and slipped ignominiously into a neighbouring pond.

[243] "The sun soon dried me off," he added, "but I'm afraid my appearance is very disreputable."

[244] At this juncture, Mrs. Inglethorp called to Cynthia from the hall, and the girl ran out.

[245] "Just carry up my despatch-case, will you, dear? I'm going to bed."

[246] The door into the hall was a wide one. I had risen when Cynthia did, John was close by me. There were therefore three witnesses who could swear that Mrs. Inglethorp was carrying her coffee, as yet untasted, in her hand.

[247] My evening was utterly and entirely spoilt by the presence of Dr. Bauerstein. It seemed to me the man would never go. He rose at last, however, and I breathed a sigh of relief.

[248] "I'll walk down to the village with you," said Mr. Inglethorp. "I must see our agent over those estate accounts." He turned to John. "No one need sit up. I will take the latch-key."


Примечания:



1

Агата Кристи

Загадочное происшествие в Стайлзе



15

— К тому же он отвратительный прохвост и пройдоха! — в ярости крикнул Джон. — Должен сказать, Гастингс, что это очень осложнило нашу жизнь. А уж Эви… Вы помните Эви?

— Нет.



16

— О! Наверное, она появилась уже после вашего отъезда. Это помощница моей матери, компаньонка и вообще мастер на все руки! Эви — просто молодчина! Нельзя сказать, чтобы она была особенно молода и красива, но энергии ей не занимать!



17

— Вы собирались что-то сказать…



18

— О, про этого типа?… Он появился из ниоткуда, под предлогом, будто является троюродным братом Эви или что-то в этом роде, хотя сама Эви не особенно охотно признает это родство. Этот тип абсолютный чужак, что сразу видно. У него большая черная борода, и он носит лакированные туфли в любую погоду! Однако мать сразу почувствовала к нему симпатию и взяла его в качестве секретаря… Вы ведь знаете, она постоянно ведает сотнями всяких благотворительных обществ.

Я кивнул.



19

— Ну и, разумеется, за время войны сотни таких обществ превратились в тысячи! Этот тип, конечно, оказался ей очень полезен. Но вы можете себе представить, как мы были ошеломлены, когда три месяца назад она вдруг объявила, что они с Алфредом помолвлены! Он по крайней мере лет на двадцать моложе ее! Просто-напросто бесстыдная, неприкрытая погоня за наследством!.. Но что поделаешь — она сама себе хозяйка… и вышла замуж за этого типа!



20

— Должно быть, для вас всех ситуация сложилась нелегкая?



21

— Мало сказать — нелегкая! Ужасная!



22

Вот так и получилось, что три дня спустя я сошел с поезда в Стайлз-Мэри на маленькой нелепой станции, не имевшей никакой видимой причины на существование, но все-таки примостившейся посреди зеленых полей и сельских проезжих дорог. Джон Кавендиш ждал меня на платформе и проводил к машине.



23

— У меня еще осталась капля-другая бензина. Он почти весь расходуется благодаря повышенной активности матери.



24

Деревня Стайлз-Сент-Мэри находилась милях в двух от станции, а Стайлз-Корт располагался приблизительно на расстоянии мили по другую сторону. Стоял теплый тихий день раннего июля. Глядя на спокойную равнину Эссекса, такую зеленую и мирную в лучах послеполуденного солнца, я не верил своим глазам, мне казалось почти невероятным, что где-то недалеко отсюда идет война. Я вдруг оказался совсем в ином мире.



150

Глава 2

16 и 17 июля



151

Я прибыл в Стайлз 5 июля. А сейчас приступаю к описанию событий, произошедших 16-го и 17-го числа этого месяца. И для удобства читателя перечислю как можно подробнее события этих дней. Их последовательность была установлена на судебном процессе в результате долгого и утомительного перекрестного допроса.



152

Спустя несколько дней после отъезда Эвлин Ховард я получил от нее письмо, в котором она сообщала, что работает в большом госпитале в Миддлингхэме, промышленном городе, находящемся милях в пятнадцати от нас. Эвлин просила написать ей, если миссис Инглторп проявит желание примириться.



153

Единственной ложкой дегтя в бочке меда моих мирных дней в Стайлз-Корт было странное и, я бы даже сказал, необъяснимое предпочтение, которое миссис Кавендиш отдавала обществу доктора Бауэрштейна. Не могу понять, что Мэри нашла в этом человеке, но она постоянно приглашала его в дом и часто отправлялась с ним на дальние прогулки. Должен признаться, я не в состоянии был увидеть, в чем заключалась его привлекательность.



154

16 июля был понедельник. День выдался суматошный. Днем в субботу прошел благотворительный базар, а вечером того же дня состоялось связанное с этим событием увеселительное мероприятие, на котором миссис Инглторп декламировала военные стихи. Все мы с утра были заняты подготовкой и украшением зала общественного здания деревни, где происходило это торжество. Ленч у нас состоялся очень поздно, потом мы немного отдохнули в саду. Я обратил внимание на то, что поведение Джона было каким-то необычным — он выглядел возбужденным и обеспокоенным.



155

После чая миссис Инглторп пошла немного полежать перед своим вечерним выступлением, а я пригласил Мэри Кавендиш на партию в теннис.



156

Приблизительно без четверти семь нас позвала миссис Инглторп, заявив, что ужин будет раньше обычного, иначе мы можем опоздать. Мы наспех поели, и к концу трапезы машина уже ждала нас у дверей.



157

Вечер прошел с большим успехом. Декламация миссис Инглторп вызвала бурные аплодисменты. Показали также несколько живых картин, в которых принимала участие Цинтия. Она не вернулась с нами в Стайлз, потому что друзья, с которыми девушка участвовала в том представлении, пригласили ее на ужин, а потом оставили у себя ночевать.



158

На следующее утро миссис Инглторп к завтраку не вышла, оставшись в постели, так как чувствовала себя несколько утомленной. Однако около половины первого она появилась — энергичная и оживленная — и утащила меня и Лоуренса с собой на званый ленч.



159

— Такое очаровательное приглашение от миссис Роллстон! Она, знаете ли, сестра леди Тэдминстер. Роллстоны пришли с Вильгельмом Завоевателем. Это одно из наших старейших семейств!



160

Мэри отказалась от приглашения под предлогом ранее назначенной встречи с доктором Бауэрштейном.



161

Ленч прошел очень приятно, а когда мы возвращались назад, Лоуренс предложил проехать через Тэдминстер, что увеличило наш путь примерно на милю, и нанести визит Цинтии в ее госпитальной аптеке. Миссис Инглторп нашла идею отличной, но заходить к Цинтии вместе с нами отказалась, так как ей предстояло еще написать несколько писем. Она высадила нас у госпиталя, предложив вернуться вместе с Цинтией на рессорной двуколке.



162

Привратнику госпиталя мы показались подозрительными, и он задержал нас, пока не появилась Цинтия. В длинном белом халате она выглядела очень свежо и мило. Цинтия торжественно повела нас вверх по лестнице в свое святилище и там представила подруге-фармацевту, личности, внушавшей некий благоговейный страх, которую Цинтия весело называла Нибз.



163

— Сколько склянок! — воскликнул я, оглядывая шкафы небольшой комнаты. — Вы и в самом деле знаете, что в каждой из них?



164

— О-о-ох! Скажите что-нибудь пооригинальнее, — простонала Цинтия. — Каждый, кто сюда приходит, произносит именно это! Мы даже подумываем учредить награду тому, кто, войдя к нам первый раз, не произнесет таких слов! И я знаю ваш следующий вопрос: «Сколько людей вы уже успели отравить?…»



165

Смеясь, я признал, что она права.



166

— Если бы вы только знали, как легко по ошибке отправить кого-нибудь на тот свет, то не стали бы над этим шутить. Давайте лучше пить чай! У нас тут в шкафах есть немало тайных хранилищ. Нет-нет, Лоуренс! Этот шкаф для ядов. Откройте вон тот, большой. Теперь правильно!



167

Чаепитие прошло очень весело, и потом мы помогли Цинтии вымыть чайную посуду. Мы как раз убирали последнюю чайную ложку, когда послышался стук в дверь. Лица Цинтии и Нибз моментально словно одеревенели, замерев в суровой неприступности.



168

— Войдите, — произнесла Цинтия резким, профессиональным тоном.



169

Появилась молоденькая, немного испуганная медсестра с бутылочкой, которую протянула Нибз, но та взмахом руки отослала ее к Цинтии, произнеся при этом довольно загадочную фразу:



170

— Собственно говоря, меня сегодня здесь нет!



171

Цинтия взяла бутылочку и осмотрела ее с пристрастием.



172

— Это нужно было прислать еще утром, — строго сказала она.



173

— Старшая медсестра очень извиняется. Она забыла.



174

— Старшая сестра должна была прочитать правила на входной двери! — отчеканила Цинтия.



175

По выражению лица маленькой медсестрички было ясно, что она ни за что не отважится передать эти слова своей грозной начальнице.



176

— Так что теперь это невозможно сделать до завтра, — закончила Цинтия.



177

— Значит, — робко спросила медсестра, — нет никакой возможности получить лекарство сегодня вечером?



178

— Видите ли, — ответила Цинтия, — мы очень заняты, но, если найдем время, сделаем.



179

Медсестра ушла, а Цинтия, быстро взяв с полки большую склянку, наполнила из нее бутылочку и поставила на стол за дверью.



180

Я засмеялся:

— Необходимо соблюдать дисциплину?



181

— Вот именно. Давайте выйдем на наш балкончик. Отсюда можно увидеть весь госпиталь.



182

Я последовал за Цинтией и ее подругой, и они показали мне разные корпуса. Лоуренс отстал от нас, но через несколько минут Цинтия позвала его присоединиться к нам. Затем она взглянула на часы:



183

— Больше нечего делать, Нибз?

— Нет.



184

— Очень хорошо. Тогда мы можем все запереть и уйти.



185

В тот день я увидел Лоуренса совсем в ином свете. В сравнении с Джоном узнать его было значительно труднее. Он почти во всем казался мне противоположностью своему брату, к тому же был замкнут и застенчив. Однако Лоуренс в известной мере обладал очарованием, и я подумал, что тот, кто хорошо его знал, мог бы испытывать к нему глубокие чувства. Обычно его манера обращения с Цинтией была довольно скованной, да и она со своей стороны тоже немного его стеснялась. Но в тот день они оба были веселы и болтали непринужденно, как дети.



186

Когда мы ехали через деревню, я вспомнил, что хотел купить марки, и мы остановились у почты.



187

Выходя оттуда, я столкнулся в дверях с невысоким человеком, который как раз хотел войти. Извиняясь, я поспешно сделал шаг в сторону, как вдруг этот человек с громкими восклицаниями обнял меня и тепло расцеловал.



188

— Mon ami, Гастингс! — закричал он. — Это в самом деле mon ami Гастингс?!



189

— Пуаро! Какая приятная встреча! — воскликнул я и обернулся к сидящим в двуколке: — Мисс Цинтия, это мой старый друг мсье Пуаро, которого я не видел уже много лет.



190

— О, мы знакомы с мсье Пуаро, — весело отозвалась Цинтия, — но я не думала, что он ваш друг.



191

— В самом деле, — серьезно ответил Пуаро. — Я знаю мадемуазель Цинтию. Я здесь благодаря миссис Инглторп.

Я вопросительно взглянул на него.

— Да, мой друг, миссис Инглторп любезно распространила свое гостеприимство на семерых моих соотечественников, которые — увы! — оказались беженцами со своей родной земли. Мы, бельгийцы, всегда будем вспоминать миссис Инглторп с благодарностью.



192

Пуаро выглядел экстраординарно. Он был невысок — чуть больше пяти футов четырех дюймов, с головой, напоминающей по форме яйцо, которую всегда склонял немного набок, и носил сильно напомаженные, имеющие воинственный вид усы. Аккуратность его в одежде была поистине феноменальной. Я думаю, пылинка на рукаве причинила бы ему больше боли, чем пулевое ранение. Тем не менее этот эксцентричного вида денди небольшого роста, который, к моему огорчению, теперь сильно хромал, в свое время был одним из самых знаменитых работников бельгийской полиции. Его способности детектива были уникальными, он всегда добивался триумфа, раскрывая самые сложные и запутанные преступления.



193

Пуаро показал мне маленький дом, где поселились его соотечественники, и я пообещал в ближайшее время его навестить. Затем он элегантно приподнял шляпу, прощаясь с Цинтией, и мы поехали дальше.



194

— Славный человек, — заметила она. — Я не представляла себе, что вы знакомы.



195

— Сами того не зная, вы общались со знаменитостью, — сообщил я. И до конца нашего пути рассказывал о различных успехах и триумфах Эркюля Пуаро.



196

В Стайлз мы вернулись в очень веселом настроении. И как раз когда входили в холл, из своего будуара вышла миссис Инглторп. Она была чем-то раздражена, лицо у нее было взволнованное и разгоряченное.



197

— О! Это вы… — произнесла миссис Инглторп.



198

— Что-нибудь случилось, тетя Эмили? — спросила Цинтия.



199

— Разумеется, нет! — резко ответила она. — Что могло случиться?

Заметив горничную Доркас, которая шла в столовую, миссис Инглторп крикнула ей, чтобы та принесла в будуар несколько марок.



200

— Да, мэм. — Старая служанка заколебалась, а потом неуверенно добавила: — Может, вам лучше лечь, мэм? Вы очень устало выглядите.



201

— Пожалуй, вы правы, Доркас… да… хотя нет… не сейчас… Мне нужно закончить несколько писем до отправки почты. Вы зажгли камин в моей комнате, как я просила?

— Да, мэм.



202

— Тогда я лягу сразу же после ужина.



203

Миссис Инглторп снова вернулась в будуар. Цинтия пристально посмотрела ей вслед.



204

— Интересно, в чем дело? — обратилась она к Лоуренсу.



205

Казалось, он ее не слышал, потому что, не говоря ни слова, резко повернулся и вышел из дома.



206

Я предложил Цинтии поиграть перед ужином в теннис. Она согласилась, и я побежал наверх за ракеткой.



207

Миссис Кавендиш в этот момент спускалась по лестнице. Может, мне показалось, но, по-моему, она тоже выглядела странной и обеспокоенной.



208

— Ваша прогулка с доктором Бауэрштейном удалась? — спросил я, стараясь казаться как можно более безразличным.



209

— Я никуда не ходила, — коротко ответила она. — Где миссис Инглторп?



210

— У себя в будуаре.



211

Мэри сжала перила лестницы, потом взяла себя в руки и, видимо решившись, быстро прошла мимо меня вниз по лестнице через холл к будуару, дверь которого закрыла за собой.



212

Когда несколькими минутами позже я торопился к теннисному корту, мне пришлось пройти мимо открытого окна будуара, и я не мог не услышать обрывка разговора. Мэри Кавендиш говорила тоном женщины, которая отчаянно старается владеть собой:



213

— Значит, вы мне не покажете?



214

— Моя дорогая Мэри, — ответила миссис Инглторп, — это не имеет ничего общего с вами.



215

— В таком случае покажите мне!



216

— Я говорю вам, это совсем не то, что вы вообразили. И совершенно вас не касается.



217

— Разумеется, — с горечью произнесла Мэри Кавендиш, — я должна была знать, что вы станете его защищать.



218

Цинтия ждала меня и встретила с нетерпением.



219

— Послушайте! — сказала она. — Это была ужасная ссора! Я все узнала от Доркас.



220

— Какая ссора?



221

— Между ним и тетей Эмили. Надеюсь, она наконец узнала о нем всю правду!



222

— Значит, там была Доркас?



223

— Конечно, нет! Просто так случилось, что она оказалась около двери. Это был настоящий скандал! Хотела бы я знать, в чем там дело?



224

Я вспомнил цыганское личико миссис Рэйкс и предупреждения Эвлин Ховард, но мудро решил промолчать. Тем временем Цинтия израсходовала все гипотезы и весело пришла к заключению, что теперь «тетя Эмили его прогонит и больше никогда не захочет с ним разговаривать».



225

Мне очень хотелось повидать Джона, но его нигде не было видно. Явно произошло нечто важное. Я старался забыть те несколько фраз, которые мне случайно довелось услышать, но никак не мог выбросить их из головы. Каким образом, однако, все это касалось Мэри Кавендиш?



226

Когда я спустился к ужину, мистер Инглторп был в малой гостиной. Лицо его, как всегда, было бесстрастным и невозмутимым. Меня снова поразила странная нереальность этого человека.



227

Миссис Инглторп спустилась к ужину последней. Она все еще выглядела возбужденной, и во время ужина за столом стояла какая-то довольно неприятная, напряженная тишина. Инглторп был необычно тих, хотя, как обычно, он постоянно окружал жену небольшими знаками внимания, укладывая ей за спину подушку и вообще играя роль преданного супруга. Сразу же после ужина миссис Инглторп ушла в свой будуар.



228

— Мэри, — попросила она, — пришлите мне, пожалуйста, кофе. У меня всего пять минут, чтобы застать отправку почты.



229

Мы с Цинтией уселись у открытого окна в малой гостиной. Кофе нам принесла Мэри Кавендиш. Она выглядела возбужденной.



230

— Ну как, молодежь, вы хотите зажечь свет или вам хочется посумерничать? — поинтересовалась она. — Цинтия, вы отнесете миссис Инглторп ее кофе? Я сейчас налью.



231

— Не беспокойтесь, Мэри, — вмешался Инглторп. — Я сам отнесу его Эмили.

Он налил кофе и вышел из комнаты, осторожно неся чашку.



232

Лоуренс последовал за ним, а миссис Кавендиш села с нами.



233

Какое-то время мы все трое молчали. Была чудесная ночь, теплая и тихая. Миссис Кавендиш обмахивалась пальмовым листом.



234

— Слишком душно, — проговорила она. — Будет гроза.



235

Увы! Подобные гармоничные моменты всегда непродолжительны. Мой рай был грубо нарушен звуком хорошо знакомого и очень неприятного мне голоса, который донесся из холла.



236

— Доктор Бауэрштейн! — воскликнула Цинтия. — Какое странное время для визита!



237

Я ревниво глянул на Мэри Кавендиш, но она, похоже, совершенно не была взволнована, деликатная бледность ее щек ничуть не нарушилась.



238

Через несколько минут Алфред Инглторп ввел доктора, который, смеясь, протестовал, что в таком виде не может появиться в гостиной. Зрелище и впрямь оказалось жалкое: он буквально весь был заляпан грязью.



239

— Что с вами, доктор? Что вы делали? — воскликнула миссис Кавендиш.



240

— Я должен извиниться, — ответил Бауэрштейн. — На самом деле я не собирался заходить в дом, но мистер Инглторп настоял.



241

— Ну, похоже, вы и правда попали в затруднительное положение! — воскликнул Джон. — Выпейте кофе и расскажите нам, что с вами произошло.



242

— Благодарю. С удовольствием.

Доктор довольно уныло засмеялся и стал описывать, как, обнаружив очень редкий экземпляр папоротника в труднодоступном месте и стараясь достать его, он поскользнулся, потерял равновесие и постыднейшим образом упал в пруд.



243

— Солнце скоро высушило мою одежду, — добавил он, — однако, боюсь, вид у меня не очень респектабельный.



244

В этот момент миссис Инглторп позвала из холла Цинтию.



245

— Отнеси, пожалуйста, мой портфель, дорогая! Хорошо? Я ложусь спать.



246

Дверь в холл была открыта. Я встал, когда поднялась Цинтия. Джон стоял рядом со мной. Таким образом, было три свидетеля, которые могли бы поклясться, что миссис Инглторп несла в руке чашку кофе, еще не отпив его.



247

Мой вечер окончательно и бесповоротно был испорчен присутствием доктора Бауэрштейна. Мне казалось, что он никогда не уйдет… Наконец он все-таки поднялся, и я с облегчением вздохнул.



248

— Пройдусь с вами до деревни, — сказал ему мистер Инглторп. — Мне нужно повидать нашего финансового агента в связи с расходами по имению. — Он повернулся к Джону: — Ждать меня никому не надо. Я возьму ключ.



6

Завоеватель — прозвище Вильгельма, герцога Нормандского, под предводительством которого в 1066 г. норманны завоевали Англию. Стал английским королем Вильгельмом I (1028–1087).



7

Важная персона, «шишка» (англ.).



8

Мой друг (фр.).



9

Мэм — сударыня, госпожа (сокр., разг.).









Главная | Контакты | Нашёл ошибку | Прислать материал | Добавить в избранное

Все материалы представлены для ознакомления и принадлежат их авторам.